Поноћ

Као мраз, који, заједно стојећи уз појам осећаја његове блискости са појмом лоцираности наше свести у току извесног трена када настаје поноћ, и који свакоминутно носи у себи инспирисаност да причињава екстремне доживљаје горе наведена два појма, при којима морамо одржати свест о могућем губитку себе да би успоставили одржање себе, е том јачином желе мали, црни, у заоставштини која им је остала након што, душом се одвојивши од Господа и прицрнивши себе још грдније, па тако и налазе начине да угрђују, уграђују у лош начин и, погорђују сваку жељу за Богом, жељу да се Бог коначно спозна. Углавном, и Бог и ђаволи постоје, а ђаволи се Крстом и Молитвом исуше..

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s