wise man

vladam sobom i potpuno osvajam nove ritmove
u senzacionalnim krugovima za osvajanje sebe..
nema mi ravne..osobe koja bi mogla da me podstakne na nešto bolje, od mene same, od me same.
da li je ovo istinita izjava? ili je gordost preoblikovana u velelepno osećanje mudrosti, nezlobive sebičnosti?
Osmeh na mom licu prikazuje spokoj i ja se veselim.. Doći će pravi. I vrhunac sreće kada će zaista biti svejedno.
Kao nikada pre, ulaziš u okvir. Okvirne prostore za prijatno sedenje pod mlazevima zdravo-razumskog htenja u bitisanju čednosti, zarad višnje lepote. Marketinški trik?
Sveti Duše, što ti činiš? I jesi li istinit? Da te tražim? Možda je rešenje/ matriks/ fora/ caka/ prosvetljenje u tome da te čovek i dalje traži? A ne to da te ikada sasvim i nađe! Da te pronađe za tren!? ZA TREN? DA LI SI TO TI. TREN KOJI PRIPADA VEČNOSTI?

love you by saying you goodbye

ja ne mogu da verujem da se ovo dešava.

šta se ovo dešava sa univerzumom?
sve loše mi se sprema.
a ja nisam spremna.
ili je sve ovo iluzija?

i testiranje moje LJUDSKOSTI.

nisam ROBOT koji generiše ono što je pročitao NEGDE

 

ZATO: NE, NEĆE se desiti sve to zbog čega strahuješ.

 

idemo na neke novije, jače ritmove.
ritmove suza bez smisla
i zelje za jačanjem
buduceg ega,
kroz poznavanje smisla
u ritmu: imao sam osećaj ali nisam znao kako da ti priđem.
jača si od mene i ne znam sta bih mogao da ti ponudim,
ali imam jedno parče sebe na pregled.
ALO.

DOSTA.

Samo sutrašnji paketi dosta tvrde i potvrđuju o osobi.

JA ČINIM SVOJ ustupak, ali neću da padam nisko u pogledu domena ljudskosti ovog kontakta.

a i pisem ti na laptopu, …

ponekad nemam strpljenja za sebe. Ma, gde se ja to žurim? ..pogotovo kada..ja uvek dolazim sebi.. zurim da bih došla sebi.. a tu sam. ! tu smo! svi. sa sobom, uvek, zamislite!

Dramska kategorična pažnja je obnevidela ovog kišnog, kišinjeg dana.
Ja kao prava dama spiralizujem novi početak i svoj ugodan kraj pri ovom susretu. Videćemo se još. Nikola Predraže, divne su ti oči bile. Kako da ih nazovem?
Ja znam kako da ih nazovem, Večnosti, ali kako tebe da nazovem?
Sutra ćeš biti tu, jer želim. Želim da sam u mogućnosti i psiho fizički spremna na takvu Blistavost Miline. Znam, bila sam tad drugačija i trenutno u meni su prisutni malenići strahovi. Oni su tu jer imam mišljenje da ću napraviti kakav loop loših aktivnosti od predavanja svojoj želji i volji da te vidim. Da dobijem taj isečak u vremenu ponovo, dok sam ovakva, nova, drugačija, stara, drugačija od prethodnog i TOG puta.
Braćo i sestre, izdržite.
Izdržite ovaj povetarac, sudbina mi otvara vrata!
Vrata raja zemaljskog i blage utehe duha! Duh je sjajan!
Zato, sarađujmo dok ima posla! Mi smo beskonačna crta i valja se predati Bogu. Osetiti sebe skroz i sasvim, postaviti na miline. Postaviti na miline.

Роландо

Понекад мислим да ми се удвараш..И пријаш ми до неке бити. Вероватно то тако иде: људскост из себе не можеш избрисати. Бар да се научим да нисам ту једина. Бар да се не желим смуцати по искривљеним и предоченим висинама..А као да све управљам ја.. а нисам ја.. и не желим.. Он је, Он је Он..један једини. Стварно ме смара, стално вичем Његово име..Без висине, милине, живе истине..

Душевна стања ме прогоне, тражим смисао..Пропадам..Као зебра која трчи за коњима. У ње осећај туге.Туго добродошла назад, дуго те није било, а јуче смо се растале. Како сам ја способна да паметујем- у тој глупости само ја могу продрети дубљим магновењем. Магновење луцкасто мени се нада и ја покушам да бежим и без каквих трага..Међутим: међутим, улови ме као..Сасвим спремну за још..Жртвовање силњему вишњему неспасоносноме богу..Опет лутам и само тражим једно да тражим. Желим духа..не желим да дам крв..Јер то је ретардирано.. Превише сам поносна на то што сам жива, па могу да стварам. Што сам преживела..да бих опет оронула у сопствену глупост ??? …

Само божија воља……..

Не знам шта бих, нити где бих, те у свему тражим смисао..Шта је ово, шта је следеће што мора доћи..А што не желим.. И зашто мора доћи.. Нека ме заобиђе..И хиљаду љубичастих сунаца нека ме заобиђу и заодену у бело рухо…Да полетим, да се надам лепоти..У себи и свету.. Ја сам једна једина..Своја и аутентична.. Ти си један једини.. Аутентичан…И у суштини. Који си ти, Која си.. Коме да се обратим… Свети Душе, Улиј у мене..Спас.. Све то желим..Само о томе могу говорити..Као покварена плоча сам.. ЖЕЛИМ ДА ПРОВОЦИРАМ.

Podstaknuta tugom

Svi svemirni ljubitelji tvrdog metala..
Svi ograničeni
prostranstvom beskrajne mogućnosti
za život u dvoje..

Pozvani ste da ispričate
u duhu ”revnost ja se zovem”,
kako proleće dolazi
a vi čekate i čekate i jecate..

U duhu borbe primiću vas.
Neću vas ostaviti ..da umišljate..
vaš prvi poziv te moj logični poraz
..
neću vas ostaviti, obećavam,
biću ljubazna da predočim
sasvim realno,
u prostoru i vremenu..
subjektivnost zadržite, meni su potrebne realne radnje..

svoj lik prezirem..u vama..
do sada sam gajila otpor..
prema tome da sozercavam
neke nove ljude..nova znanja i svetove.
ali, opet..izražavam zgroženost
i zato me je poželjno imati u društvu
kako bih predočila
ono što tajno ostati ne sme
ni jedan čovek umreti zbog toga takođe ne sme..

sve zbog njega.. i radi..nas..činila sam
ljubav to sam zvala..žrtva..
izgleda..Bog ne želi da neko kao ja
daje..već da prima..i ja se tome učim
kako da se naletu straha više ne prepustim

tugo moja najslađa, od sada..ovog dana..ti više
u meni ne obitavaš,
ovo je poslednja reč..zbogom..
ulazim u prostranstva samoće
samoće iz pakosti..koja leči..

ali više nije tuga!
samo je lepuškast i simpatičan bes
simpatičan u tuđim očima i ja više..
ne znam za sebe..
imam još lečenja na spisku
životnih želja..
pa Bože..neka budem jača u ovoj borbi..
neka samo.. znam više i više Ti se prepustim..
zbogom svete.. odoh u planine ili bilo koje druge ne toliko omalovažavajuće a duševno korisne suštine…

СВЕМИРСКИ ПАКАО

Долазим а не желим
долазим јер ти требам
и мени треба а немам ближе
и све је страно
пакао

овде је реч о примању господа христа у уста моја тело моје
храма душе
свеукупне за христом  светим духом
не баш оцем, јер је насликан као човек..
голуб бар може да се покаки..

овако ја не због бога него због људи ради бога.

potisnute emocije

emocija: kolovoz je tu i ja vidim jednu osobu koja hoce da me ubije.
psihoterapeut: kako znas da hoce da te ubije?
emocija: pa dobro, mozda i nece ali je mrzim, hocu da je upoznam ali ona mi ne da, zato sto je gorda i onda pomislim da je manipulator i da na kraju hoce da me pojede a ja to ne zasluzujem, hocu da zivim.. hriscanski..
psihoterapeut: dobro, emocijo, sta radis kada vidis tu osobu?
emocija: pa, kazem joj cao!
psihoterapeut: a ona tebi?
emocija: ona meni pokaze srednji prst, uzme pistolj i puca u mene. ali me ne pogodi, jer je to samo san. zato sto ona samo trazi zrtve ali nece zaista to da ucini, mada i to sto ucini, kao da je nanela veliku bol, samim tim sto je to pucanje nacinila. kao da je dovela u istinu koja kaze oaj zivot je pakao. a ja, meni to nije istina, ja ne zelm da tako razmisljam. ta osoba mi smeta, jako i nemogu da je prihvatim! ne znam sta da radim, molim te mi pomozi. molim te! mnoge probleme bih tako resila. sve!
psihoterapeut: idi u sumu sada. sta osecas?
emocija: ja se osecam kao da mogu da se sakrijem u svakom stablu i da budem prijatelj sa mnogim zivotinjama i one takodje zele da se druze sa mnom. naravno, tu postoje i opasnosti. ali me ne zanima toliko. sta je bilo bilo je. mada me ovde neke zivotinje stite ali nisu u vek tu. mada suma ce uskoro biti sva u jarkim bojama, nego inace i tada ce u sumi biti mnogo bolje  sve ce biti stlozenije i jasnije, posto, ovaj, dolazi novi talas ljubavi. bog nam dopusta da budemo dobri, hvala mu.