Блиста шума

отпевала бих једну песму
о чудесној шуми
о чудесној шуми,а да не кажем још
како је пореде
и да у томе ствар и јесте

расти, расти, мој зелени боре..
цвркутиће ти песмица ова
нада ова..
бар да је каква нада, да је оком спазиш
да је шчепаш и не даш за искварити
но је она шћућурена као каква
мистична дубиозна мисао
која не зна да је сама срж и истина
врло практична..и потребна..

но ти кидај и кидај, тако кажу, препушћај
препушћај се, може, може
мало голо, мало врцкаво,
ко те шта пита,
не и не једнако два да, па још један
да, јер само је у праву да
да ти ставим, да ти приредим,
не фолирај..

расти расти мој зелени боре, расти..
ти бар можеш, ти бар несумњиво
освоји своју висину
само ми поклони по коју дозу
истине.. само ми поклони..
расти и расти..
универзални осећај
припадања на сигурно..
цвркутића, веома здрава и јака подлога

Advertisements

potencijalni kupac

-nedavno sam procitala tri bajke. mogu slobodno da kazem..da ove bajke cine cuda onima koji u njih poveruju. jos sam bosa hodala i citala citate na nanizanim papirima koji treba da nas uvedu u prvi dozivljaj za vispren prenos njih samih u nasim glavama. Jer, velika je to nauka koja se tice relacije biti-poverovati.
-elizabeta matvejevna. Moje skromno misljenje o bajkama je to da ne znam odakle potice ta rec, ta mudra rec- mudra zbog visokog potencijala da u naivnim umovima kao sto si ti Elizabeta Matjuska, podari zivopisan tempo istom tom umu, koji se dakako, sada u toj vremenskoj tacki otcepio od svih logickih sposobnosti da sumnja i pruza plemenit ispljuvak na ovo drustvo, na prolaznika, na saputnika u autobusu koji je na istoj dusevnoj fanatickoj trasi da se uznosi a potom dozvoljava mislima da ga mu pricine potop i udav, te duhovno potpuno slepljen i ostavljen u milosti novog jutra koji mu pricinjava sve samo ne to najdublje unutrasnje otkrovenje zarad njegovog licnog rasta i opstanka, a zatim i celog drustva. ……..e.
-Ali, Markiza, niste pojmili do kraja.
-Elizabet, kad kazem um kao sto si ti, a ne: um kao sto je tvoj..,mislim na to da se apsolutno a ne relativno dovedem u poistovecivanje tvog bica: onako kako ti pricinjavas svoj zivot, kako se docaravas ljudima a mozda i bogu- sa tvojim naivnim, osiromasenim za zivotnu perspektivu i jasnu i bistru sliku zelja, namera, potencijala i stanja onoga sto je orkuzuje- uma, umića.

Пијанка

-Неки блесави пас лиже моју пету
-Хеј! Не лиже ти пету, него покушаваш да одиграш сцену
брзо реагујући, али да буде са примесом неке шармантне финесе-боемски, уметнички его, да шараш по сопственој представи о себи а тиме и туђем доживљају себе-тренутно-(не заборави да и)-увек.
-Пијанка сам ти била
-Пијанку ћеш ми пити, догодине нове хаљине шити а онда се преобући у ново рухо каква желиш бити, може?
-Шта је будућност (та)?
-Будућност је социјална радња којом битишеш.. разних нивоа ту има..
-Разних сплетки?
-Нисам ти ја сплетка
-Шта си?
-Шарена лажа.
-Ти ниси у Богу, а ја тражим некога у Богу или Бога.

lovac

mistika najjezivijih pogleda
pokusacu da ga smaknem sa puta
i sa mojih misli
ali ne mogu to odmah uciniti
moram se moliti neprestano
i tek onda zadobiti silu koja je
besprekorna u svakom pogledu
Jer sada sama ovako ..
nepristupacna najvoljenijem izvoru bogatstva
jer mi treba cokoladica da bih nesto napisala
jer mi treba nesto slatko
to ne ide..
stvaram sebi sarenu lazu i uzivam u tome
da pisem kako se jadno osecam
treba mi spasitelj
treba mi spasitelj, treba mi on
jedan jedini, covek necovek, covek nad covekom, nad ljudima
najveci, najveci i najplemenitiji, najistinitiji, najrazboritiji,
najpristupacniji, najbistriji
jer ovako sama, ali ipak nesama, jer su tu dzakovi
za koje mi treba drug, da ih pregledamo zajedno
i da ucinimo kategorisanje
i odstampamo najsvezije slike, onog trenda koji
je naredni, za nase pracenje
naredni trend, molim vas, naredni trend
da li je to trazenje cistote? da li je to?
posto mi dusa (slatko) iste za tim
da budem dobra u dobrom
van loseg drustva
van losih misli i raznih spletki, ubedjenja sa strane
crnih ulica ocrnjenih od drugih ai ponajvise mislima
jer ulice postoje, pa kako je ko video da moze
molim vas da mozemo da vidimo dobro
kako bi cinili dobro
van skretanja sa puta, molim vas
svetitelji i stvoritelju
van skretanja sa puta
svetitelji i stvoritelji
ocistite nas

Врисак

Не дао ти Бог да се бечиш над истинама,
што усмрћаване- Духом вапију,
из прокопаних а живих гробница-
међ’ самопрозваних, и од чинилаца и од сопства ниње,
живих човечица.

Не дао ти Бог да отпеваш слабије,
јак српски стисак
у живоме своме његовога преносу- омлитавиш,
поздрав комшији позаборавиш,
речи благословне не осетиш.

Не дао ти Бог да помислиш лоше,
да се приклониш у нечасне партије
и по нездравоме духу, храњеном што јесте,
прошириш усахлина виђеније.

Не дао ти Бог да преплаве тебе ноте које вичу
”Дерите се душмани, криви смо сами,
што смо лењи и на вас пали,
идоле у вас саградили,
па све нам речи пишу около у клањању,
да клањајући се вама, правимо вас законитим законима.”

Не дао ти Бог такав помишљај,
него промишљај и промишљај.
Начини корак у васпитање,
начини православно поравњање,
душе твоје и Духа Светога,
најмудријег у човечице пута.

Да се зна ред,
да га зна син и ‘ћери твоја,
да се обрадују земљи својој,
Богу највише радована.
Излегла из Његовога,
по и за Таква Живога
и једина Права Промишља.

Ћирилицом пиши, ћирилицом диши

Дише Душка, али нема свога Душка.
Неки јој је дужан васкрнућа,
при вечерњим називима блискости
у топлоти дома и комунистичког духа.
Сав у авантури
распродати њену душу.

Душка свој смирај још не чини,
док не изврши тајно заседање.

Тајнице бака и ока њиних,
склопљава у себе паметне носталгије
прича живих,
душа ћириличних.

Душко постаде њен дужник.
А Душка се Божијем благослову диви.

Поноћ

Као мраз, који, заједно стојећи уз појам осећаја његове блискости са појмом лоцираности наше свести у току извесног трена када настаје поноћ, и који свакоминутно носи у себи инспирисаност да причињава екстремне доживљаје горе наведена два појма, при којима морамо одржати свест о могућем губитку себе да би успоставили одржање себе, е том јачином желе мали, црни, у заоставштини која им је остала након што, душом се одвојивши од Господа и прицрнивши себе још грдније, па тако и налазе начине да угрђују, уграђују у лош начин и, погорђују сваку жељу за Богом, жељу да се Бог коначно спозна. Углавном, и Бог и ђаволи постоје, а ђаволи се Крстом и Молитвом исуше..