Svile budućnosti

Nalazim za znanje: Duh je sjajan. Duh koji umišlja i čini da sve postoji. Ne diram ga.
Ali tu ću okrenuti stvar u moj ugao viđanja, miriše mi element Duha spoznavanja:
gledaj me, uvidi sebe u svojoj strasti miline.
-Oh, ali kako Duše?
-Kako.., Spoznaj, spoznavaj, napravi tačku htenja, napravi tačku koristi, sve ti to već samo dolazi. Ni sama još nisi svesna. Nastavak na još..

Advertisements

Bonbon

Zamisliti svitanje u nežnosti prastare šume, u kojoj se krije oaza proleća pa sve ptice radosno pevaju tuđim oblastima, u kojima žive i domunđavaju se vetru veprovi, praveći naklon tišini. Neka me umije mraz i neka me toplota spušta niz prelepe prizore slušanja beskonačne i ljubazne simfonije, san je opet java. Zašto pakla? To mi se javilo u smislu nalaženja svog htenja mladosti i radosti.. Zašto pakla? Zašto takva reč meni da se javi? I uopšte da se javi? Beskorisna, tužna reč koju šaljem daleko, ni kod koga u goste, niti u ljubav. Zamisliti htenje mladosti za večni san ludosti. Mlaka voda se ljuti što je ne pijem, kafa se uzdiže do nekakvog pevanja. Forte, viče čokolada. Tako je oduvek bilo. A voda se sagledava. Tako je oduvek bilo, milo. Milo saznanje da uvekk ću uspeti da donosim reči koje donosim i neka neko gleda a neko drugi ne, treći već zna, četvrti se smeje iz milja. Severna svetlost snebiva i saglasno sa svim kišama, donosi radost, meni, tebi, Goranu iz 4. desno. Koga ću možda upoznati. Knjige koje imam, knjige su i draž. Draž koja snebiva očima javnosti i pita se kada ću je načitati i prečitati i opkoliti novim knjigama za unedogled pristajanje sklapanja srži iz njihove ljupkosti, iz njihove ljupkosti. Litar Pelina, čeka, na Pelinje htenje, ali ja kažem, kezim se. Moja je da kažem kada će se održati ta prisutnost dogovora. Sveća gleda u mene i zna da mogu da švrljam, dok se ne smirim, dok mi neko ne kaže da je sve dobro. I pokaže. Za sada smisao, odlazi i čeka na san, na nečiji ubavi vrisak prema tome kako je sve lepo i potiče iz sna.. Nečijeg..slučajnog, tako nadošlo. Ono. Ono je nadošlo.. Ona, ili ja. On, ili ti. Mi smo ti snevači. Mi, uspostavljamo praznične odluke u tri dana za po tri noći, veselih meduza slasti. Načuh za meduzine čestice besmrtnosti.. Da li bi pristao na dogovoreni sa naučnicima rez, meduzin rez beskonačnosti jednog života? I šta bi prvo, najprvije, pričinio svetu?

Bio san

Biološki dobitak, novog Meseca.
Cugnula sam prašak iz vodenih ruku, sa ivica beskrajnih letnjih plavih talasa..

I možeš, možeš se..

Milo mi je što ovo pokrećem..
milo mi je što ovo znaš da učiniš pa da ti presudim tako što odem
i kaznim te, budeš bez saznanja o tome kako sam.. ne kažnjavam, ne zanimaš me više.. ne kažnjavam, samo odlazim.. beskoristan si.. ne upućujem se u takve sorte, gaženja moje ličnosti. zaboravi.
zaboravi na odlazak i zaćuti..

Novo Sunce, novi Mesec.. čeka na san.. o svakom sledećem novom podstreku za milost:
Premilost večernjeg leptira
upada mi u gliser, za palubom morska zvezda u stojećem položaju, drži sveću,
meni i vuku,
vuk je iz morskih dubina izvukao pravu stvar;
Jernej Kopitar ne treba da se ljuti zbog nas,
mi imamo večnu silu, mi imamo večni spas,
ukras je u ustima, u našim zubima,
međ našim sortama proleća.
I plodonosno vičemo u sav glas,
probuđen je osmeh, nekada tvrd.. a sada jede izvan okvira
zvezdice osmeha i čini veliko sunce
za one neshvatljive samom sebi..
uslišene molitve i uslišene želje za kutkom koji kroji unutrašnje sunce
i pušta ga da se svakog trenutka raduje.
Gde je moja ruka? pitam se sad.. pitam se da bih odgovorila jer nešto dobro, tera me na dobro, ma još bolje.. pušta ga..to sunce a žensko, obasjano večnim plodovima.
kao stoka koje čobanin čuva, kao vrisak iz pakla nedobrodošao, sve je podređeno vodiljama.. ovoj vodilji ja se predajem, vodilji za udoban san svake noći, neka mi se pojavi prijatan. samo prijatna vodilja. odjava do novog početka.

Umno oko

Prema nekim proračunima,
danas je sada, ovaj trenutak, ovaj trenutak, danas je dan za..
Danas je oko nečije, a uskoro postaje,
moja percepcija.
Sviđa mi se način takve osobe,
A ja bih svojski iskoristila moć gledanja,
na tom nivou svesti.
I koračam, o kako mi je, jako,
premereno po mojim propisima,
svuda bacam ritam;
Svuda gde su moji i gde je naš užitak.
Svuda, gde dugo nisam,
svuda, gde pomno bitišem,
uzdišem za, novim trenucima,
sve novo se stvara i rasklapaju se..
talasi mogućnosti, sklapam ih
Umnim okom, umak
u sudbinsko ždrelo jesenje,
dok mi zima uleće
jezikom,
jezikom protočnosti dalekih vetrova,
svuda je zima dok mislim o nama
svuda jer naša je moć,
u vatri iskrenosti,
iskru skroj je čin
u nizu
za naveliko u isticanju
dobrote
i sklada jedinke u jedinstvu,
vidim se, umećem  umno oko, ok.

Litar Pelina za tri pesme

1
Prva pesma ubavica,
Prva pesma klizalica;
Daje mi na znanje,
sva smo ko kristalna prepelica:
”Ajme da me piješ, ajme da me sadiš u sebe.”
U sebe i znajem, ponosito ja,
pa iz prvog fonta zapevam:
”Volim svaku čašu
što poznaje tvoj glas,
tvoj se ori točenjem,
još te samo ja smaz.”

Još ja i samo još, tako,
da smaz bude meni
blizu, kada još, samo, točilo se
bliže, smaz mi nikad brže ne stiže,
svuda Pelin kada je,
Pelin svuda već isprva;

Tako i ja, najneka se naglasim,
u broj i red se nafokusim,
čeka Pelin, da mu se veslim.

2
Nastroficu ti bi, o prvi red se spotakla.
Spotaknimo zajedno o kristalno prepeličje,
što nas ziva ziva,
Sa Pelinom u mene, prepa pravi se živa.
Svud mi skita ovuda,
čini razmenu užitka.

Jasno Pelinstvo tvoje znadem,
kad se odveć tako predajem,
krasno mi stope prohodale-
Pelinje sorte jurim
kristal prepeličje hodanje.

U ponoćnici znade,
magličanstvena misao tako nahkako,
sramno da se poziva!
Da mi napritekne,
pa da mi nikad ne bude nje dosta!!
Eje, aje ti sad gledi,
ko će kome da se odava?
Sve oke sad u mene gledim,
postrojavam i čašu praznu ispitavam.
”Gde tvoja, tud je i moja,
jasno težiš sladak meni uvek biti.
Sladak tren jasan i – alkoholan tek pridošao,
svakog trena, ne ponestavaj!
Ma ne se češaj s primesama, ma ne se mućkaj,
ne sabiram se s procentima
novih bića,
već me služe dobro posvuda Kristalna Prepeličja,
od istorodnog blagorodnog Pelinja.”

3
Sorte sve mi pristigle,
Svaka mi se nostalgično pripisuje,
a ni za šta ni ne upitah.
Mada vidim nešto, odbih taj procenat,
pa mi sve sad pristiglo vešto!
Sve mi radosno zavisile,
O, rukave sve mi zamusile.
Kakva slika! Majčice mila!
Vidiš li ove mirisne i strofe
Dostojne mene, da ih sve u seb’ ehe he,
poznaju mi sledeće poteze!

Na četir ruke sad ja gledam,
na četir se odvažavam!
Pa ljubim silu da mogu posvuda,
ljubim zanos, to mene održava.
Poteze i poteze, sakupljam sebi,
u prisebno, svezanosno gurkanje,…
pristiže mi kristalnih prepeličjih snova kolutanje.

 

Pelinji prašak

Fotosinteze orkestar
u bašti.
A gle, vidi se i unutar.
Hvalim zanos u tehnici
za tečenja Pelinja, za tečenja Pelinja.
Praskavi tres, hod je to, pod opušteno.
Posetila nas čarobna vila,
Posipala čaroban prašak, od milja, Pelinja.
Ubav hod pričini,
Ubav stisak pruži,
Sedaj ispod neambalažnog nosiva za punjenje osoba..
Napuniti osobu i ona se čini važnom,
U sobi napunjenoj Pelinjim praškom.
Ubav je to magijski čin, mađijajmo,
Mađijajmo se do jutra i.. u liri… U liri.
Ne znam gde mi je spas, ali sigurno,
Zasigurno je u ovoj igri..
Bojim, kao oka boje svih, gledam
Zasvetle mi misli,
Širenje ih ko u praška!
Čarobnice vilice, pomagam i ja,
Eto je nada!
Praškove zamutim, brzina svetlosti
Nije na odmet,
Već uzdignuta čeka na
Vašem koraku, na vašem koraku.
Koraknimo koracima, ka reci
Pelin,
Reci Pelin meni.

Pripadjuća straža

Imam da te pitam kako li samo smeš dospeti u ovo carstvo bunila,
a niko te pozvao nije.
Imam da te pitam kako smeš dopustiti i reč u reku pretvoriti, omuljaviti je i pristaviti na ringlu, ubaciti morski element da mi pričini prelepo.. grozničave želje, mene žmarci pozdravljaju pre..nego li te želje.. za kakvim opakim postrojenjem..
Moja je opaka nada za oporavak.. moje je sunce tu, uvek budno da ukaže pravu stvar na pripadajuća dobra.. Oporavak, oporavam. Šampanj u tašnici, štikla drska, uzdam se u magijska krsta, nećeš dolaziti u sred poštovanja, u sred osmatranja prisutnosti, stvarnosti koju krojim za sebe.. nećeš..